Тале Личанин у сужањству 0001    Пиће пију аге Удбињани 0002    У Удбини, у беглук механи, 0003    У беглуку Лике Мустајбега. 0004    Пуна лонгја личких набодица 0005    У врх сјео Лика Мустајбеже, 0006    А до њега гази Чејванага, 0007    До њег сјео Козлић Хуремага, 0008    А до њега Диздар Османага, 0009    Па до њега стари Мерданага, 0010    И до њега Корић Османага, 0011    До њег’ сједи Ограш Алиага, 0012    Па до њега Зорлић Мустафага, 0013    До њег’ сједи Шестокриловићу, 0014    Па Мујага Муратбеговићу, 0015    До њег сестрић Смајилбеговићу, 0016    А до њега Арнаут Османе, 0017    Па до њега Шарац Махмутага, 0018    До њег сједе двје Хрњице младе, 0019    Па до њиха Лалић Јусуфага 0020    И до њега Врховац Алага, 0021    Што Врхове од каура чува 0022    Су својије хиљаду пандура. 0023    Редом младеж сједи у беглуку; 0024    О свачем су еглен заметнули, 0025    О јунаштву и о добри коњи. 0026    Сваки себе и парипа фали, 0027    Докле који јесте силазио 0028    И гонио коња низ Магјарску, 0029    Ко извео роба ко робињу, 0030    Ко изнио дила савезана, 0031    Ко извео младу Магјарицу, 0032    Оженио дивна Крајишника. 0033    Један ага у беглуку шути, 0034    Нит он себе ни парипа фали, 0035    Већ окисо главу обисио, 0036    Ага мрке оточио брке. 0037    Кад му која обредница догје, 0038    Брк узвије а чашу попије. 0039    Ни с ким ага да говори неће, 0040    Већ му грозне сузе ударају, 0041    А пита га Лика Мустајбеже: 0042    „Шта је теби Диздар Османага, 0043    Што си ага невесео в’ома? 0044    А што шутиш, ни с ким не диваниш, 0045    Што не фалиш себе ни дората, 0046    Кад ми знамо да си јунак прави? 0047    Што ти ага сузе ударају?“ 0048    Диже главу Диздар у беглуку, 0049    Па он бега удбинскога викну: 0050    „Не питај ме, Лика Мустајбеже, 0051    Неста беже у нас вировања, 0052    Мореш, беже, утувити вриме, 0053    Кад се беже овде састадосмо, 0054    Пуна лонгја личких набодица. 0055    Знаш ли, беже, није давно било, 0056    Сви се беже ми изаклињасмо 0057    Да би који допао сужањства, 0058    Да би, беже, њега избавили, 0059    Не би био ни пола године. 0060    Ево, беже, седам годиница 0061    Како Тале лежи у тавници, 0062    У Обзиру, у граду каменом, 0063    У ђидије бана Обзирскога, 0064    А ми њему ни мукајет нисмо, 0065    Да видимо нашега Талана.“ 0066    Докле Мујо у беглуку викну: 0067    „О Диздаре није то истина, 0068    Како ј’ Тале допао невоље? 0069    Ево има седам годиница, 0070    Ја потроши жуте магјарије, 0071    А претрго по сриди ђогата, 0072    А тражећи Талу Личанина. 0073    Ал је мучно Талу избавити, 0074    Далеко се Тале осужњио, 0075    У Обзиру каурскоме граду, 0076    Одакле се сужњи не враћају.“ 0077    Онда викну неко из беглука: 0078    „Брате, Мујо, липога ти дина, 0079    Дај ти мени изун и ђогата, 0080    Да ја идем до Обзира града, 0081    Да потражим Талу Личанина. 0082    Ја ћу чисто до Обзира сићи 0083    И извести Талу из зиндана.“ 0084    Кад те Мујо разумијо ричи, 0085    Па он викну брата у беглуку: 0086    „Сјед’ Халиле у зо част ти било 0087    Не дам теби до Обзира сићи, 0088    А не дам ти дебела ђогата, 0089    Да би Тале никад не видио!“ 0090    Докле неко у беглуку викну: 0091    „Подај коња, не желио здравља!“ 0092    То бијаше Зорлић Мустафага. 0093    Док још неко у беглуку викну: 0094    „Подај коња сердар Мустафага!“ 0095    То бијаше Корић Османага. 0096    Молише га дви аге цареве, 0097    А моли га Лика Мустајбеже. 0098    Још га моле личке набодице, 0099    Али Мујо ни да хаје не ће. 0100    Ал’ ста вика гојеног Халила: 0101    „Чујеш ли ме брате Мустафага, 0102    Сад говори што ћеш говорити, 0103    Ја ћу чисто ђогу изјахати, 0104    А хоћу се такум учинити, 0105    Хоћу ићи до влашког Обзира, 0106    Потражити Тала Ибрахима. 0107    Ако преле прихватио ниси 0108    Хајде Мујо кули и авлији 0109    Кад се вратим од влашког Обзира, 0110    Купићу ти прелу у каури, 0111    Па ти преди конце на Кладуши 0112    Када не сми’ш сићи до Обзира. 0113    А ево ти вира Халилова, 0114    Да ће Халил до Обзира сићи 0115    Баш на твому крилату ђогату. 0116    И ја ћу га Мујо изјахати 0117    Ти га јашеш, а ја гледам Мујо. 0118    Ако нам је ост’о иза бабе, 0119    У њем моја има половица. 0120    Ако смо га за новце купили, 0121    И тако је моја половица, 0122    Ако смо га у боју добили 0123    И тако ти тражим половину. 0124    Ако ти га љуба набавила, 0125    Ако га је од бабе донила, 0126    Да бог да ти црко до сахата!“ 0127    Па окрену на одајска врата, 0128    А појаха дебела ђогата, 0129    А остаде у беглуку Мујо. 0130    Да видимо гојеног Халила 0131    Куд год иде на Кладушу сиде. 0132    Дочека га сестра на авлији. 0133    Када Ајка опази Халила 0134    Она брату прифати ђогата, 0135    Поможе му ђогу разјахати. 0136    Халил Ајки турски селам викну 0137    А Ајка му селам отпримила. 0138    Онда вели гојешан Халиле: 0139    „Ајко сестро у брата једина, 0140    Ти опреми дебела ђогина 0141    Под катанску, ама барјактарску, 0142    Ваља ђоги до Обзира сићи 0143    Потражити Тала Ибрахима. 0144    А ја одо у високу кулу 0145    Опремати себе у одаје. 0146    Док ја себе у одаји спремим, 0147    Нек је спреман ђогат у авлији“. 0148    А вели му Ајка од ђогата: 0149    „Хајде брате не старај се тиме 0150    Ја ћу теби ата опремити!“ 0151    Па са ђоге седло отиснула 0152    Баш дивојка као мушка глава. 0153    Сад у руке заврну рукаве, 0154    Сребрне се прима чешагије. 0155    Сад нек цура опрема ђогата, 0156    Оде Халил на високу кулу. 0157    А стаде се Халил опремати, 0158    Нај напријед гаће и кошуљу, 0159    По кошуљи памук антерију, 0160    А што момка од времена чува. 0161    Па обуче од саје чакшире, 0162    Куда шави, туј ширити златни, 0163    Низ чакшире копче ударене, 0164    Копче су му од срме салите 0165    По копчама изведене гује 0166    Све од чиста злата мљетачкога, 0167    На кољену саставиле главе. 0168    Кад год Халил по сокаци погје 0169    Све зивају на кољену гује, 0170    Свак би реко и би се заклео, 0171    Да ће момка заклат до сахата, 0172    Ко је невишт не сми’ ни гледати. 0173    Па морасту обуче доламу. 0174    Та отклен му мораста долама? 0175    Кад је Халил на мејдан изашо, 0176    А за девлет Пилип Магјарину, 0177    Таке нема морасте доламе 0178    Што имаде приморских сердара. 0179    Утегну се мукадемом пасом, 0180    А по пасу тури бенсилахе. 0181    За њег тури до дви даничкиње. 0182    Ја каке су обе даничкиње, 0183    Све су пушке од срме салите, 0184    Кундаци им од жежена злата, 0185    Табани им хаџи аџамовци, 0186    Циви су јој калкан делиновци, 0187    Покрај њиха палу оковану. 0188    Палчаци јој од жежена злата. 0189    А на прса троје токе сјајне. 0190    Једне вите а друге салите 0191    А треће су ђумиш ађемовке, 0192    А за главу седам челенака, 0193    Све седам их од жежена злата, 0194    Покрај њиха гуја изведена, 0195    Савила се низ бијело ти’ло, 0196    Под гроце уфатила зубом, 0197    Би рекао заклаће Халила. 0198    Кад се Халил такум учинио, 0199    Он припаса мухурли гадару, 0200    На гајтану ћорду објесио. 0201    Ја каква је мухурли гадара, 0202    Три су на њој јасини шерифа 0203    И низ њу је седам хамајлија. 0204    Та је сабља хаџи димискија, 0205    Два пута је на ћабу ходила, 0206    И још данас нијет учинила. 0207    На њојзи су три златна мухура, 0208    Мухури су цара ал Османа. 0209    Он на ноге чизме ударио 0210    А на главу капу устакнуо. 0211    Кад устаче капу камилавку, 0212    У њој крсти од жежена злата. 0213    А расплете туре од перчина; 0214    Три пут Богу сегјду учинио. 0215    Боже драги у гријех не пиши, 0216    Та ако су крсти и икони, 0217    На мјесту је турска вјера тврда. 0218    Па префати дугу граналију, 0219    Ја кака је дуга граналија, 0220    Таке бреше у по Беча нема. 0221    На бреши су три пафте од злата, 0222    Свака пафта триста магјарија. 0223    Ја откле је брешу набавио? 0224    У Млетци је влашки окована, 0225    А у турском Скадру опремана, 0226    Па га ето низ високу кулу, 0227    Он опремна затече ђогата, 0228    Гдје га Ајка по авлији вода. 0229    Халил приде Ајки и ђогату 0230    Хегбе меће кабаницу веже, 0231    Па од сестре ата прифатио, 0232    А Ајком се својом халалио: 0233    „Дај халали моја мила секо, 0234    Јер се за час море погинути, 0235    Далеко је до Обзира сићи“. 0236    Туј се братац сестром халалио, 0237    Није фајде крити му јунаштва. 0238    Нит се седла прима ни ђогата, 0239    Већ са земље у седло ускочи; 0240    А кроз руке промаче кајасе. 0241    Ајкуна му врата отворила, 0242    Халил свога ишћера ђогата; 0243    Па отишће до Обзира града. 0244    Ведро бјеше, па се наоблачи, 0245    Из облака киша ударила. 0246    А планине магла притиснула, 0247    Не види се Халки путовати. 0248    Тако Халил јаше на ђогату, 0249    Јаше Халил за четири дана, 0250    И четири ноћи страховите. 0251    Нити знаде куд гони ђогата, 0252    Нити знаде гдје је ни како је, 0253    У којој је царевој држави, 0254    Јер Халила магла освојила. 0255    Кад му пето јутро освануло, 0256    А магла му брду полетила, 0257    Иза магле угријало сунце. 0258    Кад погледа Халил са ђогата, 0259    Прама себи варош угледао; 0260    Мислио се Халил на ђогату, 0261    Рабум Боже, на свему ти хвала, 0262    Каква ј’ ово царева паланка? 0263    Па устави дебела ђогата. 0264    У планини одсиде ђогата, 0265    Па привеза за јелу ђогата. 0266    Халил сједе у зелену траву, 0267    Док га неко у планини викну: 0268    „О копиле Хрњичин Халиле! 0269    Ево има пуни петнест дана, 0270    Како тебе по планини тражим. 0271    Јутрос ме је мира намирила, 0272    Јер ја тебе у планини нагјо. 0273    Разапни ми токе на прсима, 0274    Жао ми је токе крвавити“. 0275    Кад то зачу Мујагин Халиле 0276    До ђогата коња долетио, 0277    Па прифати дугу граналију, 0278    Граналију очима пренио, 0279    Док му изби алат низ планину, 0280    На њему се сердар изпричио, 0281    На њему је магјарско одило. 0282    Свитли му се круна над очима, 0283    Сјаје му се токе кроз бркове. 0284    Онда Халил вако промислио: 0285    Рабум Боже, на свему ти фала; 0286    Да би био влаше на алату, 0287    Ја би влаха лахко погубио; 0288    Вавик ми је казивао Мујо: 0289    Грихота је убити јунака, 0290    Из приваре обадва ми сви’та. 0291    Преко пушке Халил проговара: 0292    „О влашчићу, на коњу алату, 0293    Рећи немој, да сам преварио; 0294    Убићу те зло ме не убило“. 0295    Кад то очу сердар на алату, 0296    Па он викну гојеног Халила: 0297    „Себи пушку Мујагин Халиле, 0298    Зар ћеш убит побратима свога, 0299    Свога побру Куртагић Мухана“. 0300    Кад то зачу Мујагин Халиле, 0301    Он од себе баци граналију. 0302    Полетише један до другога 0303    Гдје се срили, туј се загрлили. 0304    Питаше се за мир и за здравље. 0305    Кад рекоше, да су здраво били, 0306    Онда вели Мујагин Халиле: 0307    „Побратиме Куртагић Мухане! 0308    Доклен си се побро опремио, 0309    И алата замучио свога“. 0310    А вели му Куртагић Мухане: 0311    „Побратиме гојешан Халиле, 0312    Ја сам побро био у беглуку, 0313    Кад си реко до Обзира поћи 0314    Порад нашег Тала Ибрахима. 0315    Ја се побро такум учинио, 0316    Ја за тобом пошо до Обзира; 0317    Па ево ме срећа намирила, 0318    Да се с тобом ја састанем побро, 0319    Ићи ћемо до Обзира града. 0320    Веће побро гојешан Халиле, 0321    Што с ’влико забавио Халко“. 0322    А вели му Халил у планини: 0323    „Не питај ме Куртагић Мухане, 0324    Ево јутро освануло пето, 0325    А ја не знам ђе сам и како сам, 0326    Јер су мене магле освојиле, 0327    Већ мој побро Куртагић Мухане, 0328    Који ј’ ово варош на ћенару“. 0329    А вели му Мухан лакрдију: 0330    „Ово варош није на ћенару, 0331    Већ је ово чардак у планини 0332    На главици, и Араповићи, 0333    Дрвен чардак Арап Мехмедаге, 0334    Што главице од каура чува 0335    Су својије хиљаду пандура“. 0336    Туде обе одсједоше побре, 0337    Мало сјели и одморили се, 0338    Док се очу хука низ планину, 0339    Док ево ти Арап Мехмедаге, 0340    Ђе он врана јаше великога, 0341    Управио вранца у планини. 0342    Он угледа оба побратима, 0343    Па потеже сабљу од појаса, 0344    А он викну оба побратима: 0345    „Ево има дванајест година, 0346    Како чардак у планини чувам, 0347    Јоште влаха пропустио нисам. 0348    Ви сте мене мегер преварили, 0349    Па сте прошли на широку Лику, 0350    Ал ево вам вира Мехмедова, 0351    Сад ћу оба главом раставити“. 0352    А викну га у планини Мухо: 0353    „Себи сабљу Арап Мехмедага, 0354    Зар ’ш посићи побратима свога? 0355    Побратима Куртагић Мухана“. 0356    Кад то Арап зачу Мехмедага, 0357    Он погрми Куртагић Мухану, 0358    Ђе се срили, туј се загрлили, 0359    За јуначко питаше се здравље. 0360    Кад рекоше, да су здраво били, 0361    Онда вели Куртагић Мухане: 0362    „О газио Арап Мехмедага, 0363    Куд си ага ата замучио?“ 0364    А вели му Арап Мехмедага: 0365    „О Мукане сладак побратиме, 0366    Мени Мухо ситна књига дође 0367    Од мог побре Ћорфезкога бана, 0368    Мене побро зове у сватове, 0369    Да му сиђем до Ћорфеза била 0370    Су својије хиљаду пандура, 0371    Да му будем куме код дивојке, 0372    Јер се бане јесте оженио, 0373    Липом Анђом бана обзирскога; 0374    Још ми пише од Ћорфеза бане, 0375    Да му најдем ата од мејдана, 0376    У кога се могу поуздати, 0377    Који море пољем полетити, 0378    Јер ће бити велика обдуља, 0379    Јер је бане турио обдуљу, 0380    Удо Анђу, заметно кошију, 0381    На кошији Туркиња дивојка 0382    Са Рудине, испрама Удбине, 0383    Липа Злата Хаџи Муминова, 0384    Јер је влашче Злату заробило, 0385    Па сам пошо на Кладушу Муји, 0386    Да ми брата и ђогата даде, 0387    Да га сведем до влашког Обзира, 0388    Не би ли га мира намирила, 0389    Да утече у Обзиру граду, 0390    Да изнесе Хаџијину Злату, 0391    На срамоту свем влашкоме крсту, 0392    У гајрету цару ал Осману“. 0393    Кад те Мухо разумио ричи, 0394    Па он вели Арап Мехмедаги: 0395    „О газио Арап Мехмедаго, 0396    Добро ти си јутро поранио, 0397    На боље си мисто потрефио, 0398    Овгје ти је Халил са ђогатом, 0399    Не треба ти ићи на Кладушу, 0400    Ни молити Мује за ђогата“. 0401    Кад те Арап ричи разумио, 0402    Па полети Мујину Халилу, 0403    Пољуби га у чело јуначко, 0404    Па он вели гојеном Халилу, 0405    „Ја богати Мујагин Халиле, 0406    Би ли са мном сишо до Обзира, 0407    Да полетиш дебела ђогата 0408    Не би ли те мио Бог помого, 0409    Да однесеш хаџијину Злату“. 0410    Моли њега Арап Мехмедага, 0411    И моли га Куртагић Мухане; 0412    Ал им фајде од молења нема; 0413    Док ста вика гојеног Халила: 0414    „О чу ли ме Арап Мехмедага 0415    Теби фајде ни молења нема, 0416    Док ми нећеш тврду виру дати, 0417    Да ћеш мени у јардуму бити. 0418    Ја сам пошо до Обзира града, 0419    И ђогата замучио свога. 0420    Ето тамо у Обзиру граду 0421    У тавници обзирскога бана 0422    Има сужањ Ибрахиме Тале, 0423    Ево има седам годиница, 0424    Па сам пошо избавити Талу, 0425    Ако мени мио Бог помогне. 0426    Већ чу ли ме Арап Мехмедага: 0427    Ако ћеш ми Талу извадити, 0428    Да га сведем на широку Лику, 0429    Ја ћу коња замучити свога, 0430    И ићемо до влашког Обзира“. 0431    Кад то Арап очу Мехмедага, 0432    Па он вели гојеном Халилу: 0433    „Ево теби вира Мехмедова, 0434    Ја ћу теби Талу избавити, 0435    Ја ћу своју изгубити главу“. 0436    Па отале сва три покренуше, 0437    И сигјоше дрвену чардаку. 0438    Туде они конак учинише 0439    И у јутро рано подранише. 0440    Онда Арап вели Мехмедага: 0441    „О Халиле кладушког Хрњице 0442    Метнућемо у колане ђогу, 0443    Па на слуге хршум учинимо“. 0444    Опремају ђогу Халилова, 0445    А спреми се Арап Мехмедага, 0446    И поведе оба побратима. 0447    Он подиже хиљаду пандура, 0448    И поведе у колани ђогу. 0449    Под Халила вранца подметнуо. 0450    Куд год ишли, до Ћорфеза сишли. 0451    Кад догјоше до банове куле, 0452    У авлији дивно коло игра, 0453    Коло води тријест дивојака, 0454    Коловогја банова Ружица 0455    Мила сека бана ћорфезкога. 0456    Бан је њиха добро дочекао. 0457    Туде они ноћцу заноћили. 0458    Кад у јутро рано подранили, 0459    Отале су они покренули, 0460    Оде бане до Обзира била. 0461    Да видимо бана Ћорфескога, 0462    Први јаше од Ћорфеза бане, 0463    За њим јаше Арап Мехмедага, 0464    Па за њиме гојешан Халиле, 0465    За њим Мухан јаше Куртагићу, 0466    Па за њима хиљаду пандура, 0467    Па банова сила и ордија. 0468    Да видимо Арап Мехмедаге, 0469    Гдје он бану вели Ћорфезкоме: 0470    „Пријатељу од Ћорфеза бане, 0471    Ово су ми моји пријатељи, 0472    А што замном јашу усобице, 0473    Ово ми је на коњу гаврану, 0474    Што му ђогу у колани водим, 0475    Ово ј’ главом Виде барјактаре 0476    Од обора и Дољњег-Котара, 0477    Љуће гује у котару неима, 0478    А бржега неима Хајвана 0479    Од ђогата Вида бајрактара. 0480    А ово је на коњу алату, 0481    Ово ј’ главом Комлен барјактару“. 0482    Тако они јашу на коњима, 0483    Куд год иду до Обзира сишли, 0484    Помол’ ше се влашкоме Обзиру. 0485    Далеко их бане угледао, 0486    На топчије хршум учинио. 0487    Са Обзира дрмнуше топови, 0488    Шенлук чини од Обзира бане, 0489    Зет му дојде од Ћорфеза бане, 0490    И са баном Арап Мехмедага, 0491    За Арапом Виде барјактаре, 0492    Па поред њим Комлен барјактаре, 0493    Па за њима хиљаду пандура, 0494    И банова сила и ордија. 0495    Бан обзирски хршум учинио, 0496    Брзо слуге повед’те кобилу, 0497    Ваља мени пред зета изаћи, 0498    Дочекати свате пред капијом. 0499    Па се бане спреми у одаји 0500    А префати плоску рогатицу, 0501    Па га ето низ високу кулу, 0502    А поклопи врану бедевију, 0503    Па га ето пред градску капију, 0504    А дочека бана пред капијом, 0505    Па он зету плоску наздравио, 0506    Зет наздрави Арап Мехмедаги, 0507    Мехмедага Нухан барјактару, 0508    А барјактар гојеном Халилу. 0509    Када плоска паде до Халила, 0510    Халил мало из плоске потегну, 0511    Више себе плоску подигнуо. 0512    Па погледа плоску рогатицу 0513    Ја кака је плоска рогатица 0514    Сва је плоска ишарата златом, 0515    Обручи јој од срме салити. 0516    Онда Халил плоску префатио, 0517    Па овако плосци говорио: 0518    „Добре плоске бана Обзирскога 0519    Вјере ми је не дам од себека, 0520    Да би куће никад не видио. 0521    Кад ја сидем на широку Лику, 0522    И ја догјем на нашу Крајину, 0523    С чим ћу брата даровати свога; 0524    Ја ћу њему плоску поклонити.“ 0525    Па о ункош плоску објесио. 0526    А ста вика обзирскога бана: 0527    „О мој зете, од Ћорфеза бане, 0528    Дај ми плоску бане од Ћорфеза.“ 0529    А ста вика од Ћорфеза бана: 0530    „Дај ми плоску Арап Мехмедага.“ 0531    А ста вика Арап Мехмедаге: 0532    „Дај ми плоску Мухан барјактаре.“ 0533    А ста вика Мухан барјактара: 0534    „Мучи ага Арап Мехмедага 0535    Ја не смијем плоске заискати, 0536    Од Турчина гојеног Халила, 0537    Јер ће Халил кавгу заметнути.“ 0538    Кад то Арап зачу Мехмедага, 0539    Па он вели од Ћорфеза бану: 0540    „О мој куме од Ћорфеза бане, 0541    Ја не смијем плоске заискати 0542    Од нашега Вида барјактара, 0543    Јер ће Виде заметнути кавгу.“ 0544    Кад те бане разумио ричи, 0545    Па он бану вели Обзирскоме: 0546    „Мучи бане муком замукнуо, 0547    Ти не тражи плоске рогатице; 0548    Ти ћеш мени плоску поклонити.“ 0549    Тако они дошли до Обзира. 0550    Кад догјоше до банове куле 0551    У авлију бана Обзирскога, 0552    Халил свога узјахо ђогата, 0553    А под собом ђогу разљутио 0554    Кад упаде Халил у авлију, 0555    У авлији дивно коло игра, 0556    Коло води тријест дивојака 0557    Коловогја банова Аница, 0558    До ње Јела Обор капетана, 0559    Па до Јеле Мила Иванова, 0560    Липа Милка свег римлука дика, 0561    И до Миле Злата са Рудина 0562    Па остале китли дивичице. 0563    Ја што рече Злата Муминова: 0564    „О Јелице моја госпојице, 0565    Ти ме вавик питаш у Обзиру, 0566    За Турчина Мујова Халила, 0567    Сада Ане сладка госпојице 0568    Оној’ Ане Халил на ђогату 0569    Што му с’ маман ђого помамио.“ 0570    Кад те Ана разумила ричи 0571    Она вели својим другарицам: 0572    „О Бога вам моје другарице, 0573    Мене јако глава заболила, 0574    Већ су ноне мене заболиле 0575    Водајући коло по авлији, 0576    Сада одо у високу кулу, 0577    А ви друге коло окрећите.“ 0578    Па Аница окрену у кулу, 0579    Оста Јела коло окрећући. 0580    И Златија окрену за Аном. 0581    Да видимо Обзирскога бана, 0582    Кад дочека зета у Обзиру, 0583    Шенлук чини од Обзира бане, 0584    На Обзиру пуцају топови. 0585    Сав се Обзир бутум упалио. 0586    Да видимо Влаха у Обзиру, 0587    Бацају се камена с рамена, 0588    Одбацује од Задра Тодоре. 0589    Кад то види Арап Мехмедага, 0590    Па га ето бану у авлију, 0591    А гдје му је друштво одјахало, 0592    Па он вели гојеном Халилу: 0593    „О чули ме, гојени Халиле, 0594    Хајде Виде пред градску капију, 0595    Гдје се баца камена с рамена; 0596    Ако с’ можеш у се поуздати, 0597    Да одбациш од Задра Тодору.“ 0598    Одмах Халил на ноге скочио, 0599    Па га ето пред градску капију, 0600    Гдје се баца камена с рамена, 0601    Па префати камен пред капијом. 0602    Свима Халил одбаци камена, 0603    Кол’ко Халил одбаци Тодору, 0604    Мого би се Тодор укопати, 0605    И још један лећи поред њега. 0606    Врло мучно од Задра Тодору, 0607    Поскакаше скока јуначкога, 0608    Одскакује од Задра Тодоре. 0609    Онда викну Арап Мехмедага: 0610    „О Мухане, бегов барјактару, 0611    Ти си Мухо лагахан на ногу, 0612    Хајде скочи скока јуначкога, 0613    А одскочи од Задра Тодору, 0614    Ако с’ можеш у се поуздати, 0615    Да одскочиш од Задра Тодору.“ 0616    Одмах Мухан пред капију догје, 0617    Па поскака скока јуначкода; 0618    Он одскочи скока јуначкога, 0619    Врло мучно од Задра Тодору. 0620    Туде њима мрак на земљу паде, 0621    Туде они конак учинише, 0622    А код куле бана Обзирскога. 0623    Сједи бане у високој кули, 0624    И код њега од Ћорфеза бане, 0625    И са њима Арап Мехмедага, 0626    И код њиха гојешан Халиле, 0627    И са њима Мухан барјактаре. 0628    Да видимо младе Анђелије, 0629    Она вели Злати Хаџијиној: 0630    „Та Златијо Хаџи Муминова, 0631    Јел’ истина Туркињо дивојко, 0632    Јели оно Халил са Кладуше?“ 0633    „Ах јест Анђе, господства ми твога, 0634    Баш у главу Хрњичин Халиле, 0635    Ја је оно, ја га другог неја.“ 0636    Кад те Ана ричи разумила, 0637    Она шапну Арап Мехмедаги, 0638    Да јој Халку спреми у одају, 0639    Да он с њоме ноћи у одаји. 0640    Лахко му је било пришаптати, 0641    Јер су Власи пјани у одаји. 0642    Онда викну Арап Мехмедага: 0643    „Мој пријане од Обзира бане, 0644    Би ли мене ћео послушати, 0645    И меника изун припушћати. 0646    Мене Виде моли барјактаре, 0647    Да ја тебе молим на одаји, 0648    Он имаде за обдуље ђогу, 0649    Ђого ће му сутра полетити, 0650    А на Злату Хаџи Муминаге, 0651    Па би ћео Виде барјактаре, 0652    Да он иде у шикли одају, 0653    А да Злату види Хаџијину, 0654    Јел’ се им’о зашто замучити, 0655    И ђогата у колан метнути.“ 0656    То је бане одмах дозволио. 0657    Да видимо гојеног Халила, 0658    Ди он скочи на ноге лагане, 0659    Па га ето у шикли одају, 0660    У одају дилбер Анђелије, 0661    А гдје сједи Хаџијина Злата, 0662    Онда Халил сједе у одаји. 0663    Да видимо дилбер Анђелије, 0664    Она вели Мујину Халилу: 0665    „Срце, душо Мујагин Халиле, 0666    Би ли мени тврду виру дао, 0667    Да ме бану упустити нећеш, 0668    Да ја теби своје лице дадем, 0669    Ти да моје сад обљубиш лице.“ 0670    Халил јој се куне у одаји: 0671    „Нећу Анђе обадва ми свита, 0672    Твога лица нећу обљубити, 0673    По три пут ти моју виру дајем, 0674    Да те други пољубити неће, 0675    Док је жива гојеног Халила.“ 0676    Кад те Анђа ричи разумила, 0677    Па потече гојеном Халилу: 0678    „Срце, душо Мустафин Халиле, 0679    Немој мене бану поклонити, 0680    Служићу те на Кладуши билој, 0681    Па ме љуби, кад год се пробудиш, 0682    Халал теби моје миловање.“ 0683    Па прегрли Мујина Халила, 0684    А Халилу дрмну по кријелу, 0685    Преко њега руку прехитрила, 0686    На Халила навали ракију, 0687    Све му мезу из два прста даје, 0688    Све га поји из златне чашице, 0689    Тако они зоре дочекаше. 0690    Кад у јутро рано подранили, 0691    Да видимо гојеног Халила, 0692    Халил оде баним на одају, 0693    Док на граду пукоше топови, 0694    По Обзиру огријало сунце. 0695    Повикаше по граду телали: 0696    „Тко имаде ата за обдуље, 0697    Нека иде пред градску капију, 0698    Сада ће се коњи одводити, 0699    Ваља ате уз поље повести.“ 0700    Халил свога примио ђогата, 0701    Па он ђоги марифете знаде, 0702    Јер ђогата Халил научио, 0703    Кад изведе дебела ђогата, 0704    А ђого му уши оклепио, 0705    А бијеле зубе искесио. 0706    Све четири ноге пошклецују, 0707    Јер га Халил тому научио, 0708    Ког ће Халил првог утукати. 0709    Првог трефи Арап Мехмедагу, 0710    Кад му ага угледа ђогата, 0711    Па он вели Мујину Халилу: 0712    „О Халиле, божји несретниче, 0713    Јесам ли ти јучер говорио, 0714    Да не јашеш дебела ђогата, 0715    Прећеро си дебела ђогата, 0716    Цркнуће ти ђогат до сахата.“ 0717    Крај њег’ Халил проведе ђогата, 0718    Пред капију изведе ђогата, 0719    Туј се ати пред капијом пишу, 0720    Који пољем хоће полетити. 0721    Тко упише коња пред капијом, 0722    Свако дадне четири дуката. 0723    Халил свога уписа ђогата, 0724    И он даде четири дуката. 0725    На Халилу тефтер притворише. 0726    Таман триста ата и парипа, 0727    И кобила шахин бедевија. 0728    Кад рекоше, коње поведоше, 0729    Одведоше уз поље зелено; 0730    Док ево ти варакли кочија, 0731    Под кочија двије бедевије, 0732    И у њима Туркиња дивојка, 0733    Липа Злата Хаџи Муминова. 0734    На кошију Злату изведоше, 0735    Да видимо, ате доведоше, 0736    За ибришим гајтан заведоше, 0737    Гајтан пуче, коњи потекоше, 0738    Халил држи дебела ђогата, 0739    Не да му се ђогат узјахати, 0740    Док превари дебела ђогата, 0741    Па у седло ускочи ђогату, 0742    Мало хакну на ђогата викну. 0743    Иде Халил и коње пролази, 0744    Вавик јаше дебела ђогата, 0745    Мисли Халил, жалосна му мајка, 0746    Да је ђогат први уз пољане, 0747    Док га вила из облака викну: 0748    „О Халиле сестре не желио, 0749    Гони коња, ја ти жива била. 0750    Пред тобом је још седмеро коња, 0751    Дви кобиле бана Задарскога, 0752    Дви кобиле бана Ћорфескога, 0753    Добар вранац Гавран капетана, 0754    Са Ислама са Дољњег – Котара, 0755    Добар алат Грге капетана, 0756    Од влашкога шехер Дубровника, 0757    И кобила Сењског капетана, 0758    Ту кобилу у крилате пишу. 0759    На њој сестрић Сењског капетана, 0760    По имену нејачак Тадија. 0761    И он Злати јесте муштерија.“ 0762    Кад те Халил разумио ри’чи, 0763    Гдје га сестра из облака виче, 0764    Па плетену потеже канџију, 0765    Наноси је на очи ђогату. 0766    Кад му ђогат опази канџију, 0767    Па се ђого по земљи пружио, 0768    По њему се Халил покупио, 0769    Часом стиже двије бедевије, 0770    Гдје их стиже, остави их за се. 0771    Опет стиже двије бедевије, 0772    И те Халил на пољани прогје, 0773    Док достиже врана Иванова, 0774    И крај њега ђогат пролазио. 0775    Крај алата наметну ђогата, 0776    Док он стиже брзу бедевију, 0777    Бедевију Сењског капетана, 0778    И на њојзи нејака Тадију. 0779    Крај њег Халил наћера ђогата, 0780    А викну га нејачак Тадија: 0781    „О видиш ли Виде барјактаре, 0782    Отпале ти плоче у ђогата, 0783    Из ђогата црна лије крвца.“ 0784    А викну га Халил са ђогата: 0785    „О чу ли ме од Сења Тадија, 0786    Ниси нашо ког ћеш преварити.“ 0787    Па покрај њег наћера ђогата, 0788    А викну га нејачак Тадија: 0789    „Не прогони дебела ђогата, 0790    Џаба теби барило цекина, 0791    И даћу ти пет стотин цекина, 0792    Не губи ми бедевији нама.“ 0793    Ал то Халил ни да хаје неће, 0794    Већ покрај њег проћера ђогата. 0795    Први Халил на кошију сиде, 0796    А допаде Злата до ђогата, 0797    Грли љуби дебела ђогата: 0798    „О ђогате господара свога, 0799    Није л’ Бог д’о од Бога сугјено, 0800    Неш ли тамо на границу сићи, 0801    Да ја видим земље по Турчији, 0802    Јоште данас, па више никада.“ 0803    Кад те Халил разумио ричи, 0804    Па он Злати вели Муминовој: 0805    „О Златијо Хаџи Муминова, 0806    Што говориш непристале ричи, 0807    С таки ричи полијећу главе, 0808    Ако узмем плетену канџију, 0809    На теби ћу убит антерију.“ 0810    Врло мило Арап Мехмедаги, 0811    Што је Халил однио кошију, 0812    И однио Злату Муминаге. 0813    Туде они ноћцу заноћили, 0814    И у јутро рано поранише, 0815    Од Обзира кренуше сватови, 0816    Поведоше банову Аницу, 0817    Да ожене бана Ћорфескога. 0818    Халил носи Злату Муминову. 0819    Први јаше од Ћорфеза бане, 0820    Па за њиме Арап Мехмедага, 0821    За њим оба јашу побратима, 0822    С десне стране гојешан Халиле, 0823    А с лијева Нукић Ибрахиме; 0824    Док ста вика гојеног Халила: 0825    „Ја Турчине Арап Мехмедага, 0826    Кад смо пошли од чардака твога, 0827    Јеси ли ми тврду виру дао, 0828    Да ћеш мени извест Ибрахима 0829    Из зидина Обзирскога бана.“ 0830    Онда Арап вели Мехмедага: 0831    „Побратиме од Ћорфеза бане, 0832    Ми кренусмо из Обзира била. 0833    А имаде у твог пријатеља, 0834    Има Турчин у ледну зиндану, 0835    Са Трновца Ибрахима Тале. 0836    Дај нам ишћи Талу Ибрахима, 0837    Нека с нама до Ћорфеза сиде, 0838    Па кад Тале до Ћорфеза сиде, 0839    Ти ћеш бане чинити весеље, 0840    Онда Талу на колац дигнути, 0841    Нек се и то приповида бане.“ 0842    Одмах викну од Ћорфеза бане: 0843    „О мој старче од Обзира бане, 0844    Ти имадеш у своме зиндану 0845    Њекакога бијесна Турчина, 0846    Са Трновца Талу Личанина. 0847    Хај изведи Талу из зиндана, 0848    Ја ћу њега свести до Ћорфеза, 0849    Па кад будем чинио весеље, 0850    Ја ћу Талу на колац дигнути, 0851    Нек се и то приповида бане.“ 0852    Одмах бане на то престануо, 0853    Изведоше Талу из зиндана, 0854    Поведоше до Ћорфеза града. 0855    Да видимо Арап Мехмедагу, 0856    Ди он вели Ћорфескоме бану: 0857    „Побратиме од Ћорфеза бане, 0858    Дедер Тали ти одриши руке, 0859    Сигуран ћу бити за Турчина, 0860    Да ће теби до Ћорфеза сићи, 0861    Да ти никуд побигнути неће, 0862    Док је мога Вида бајрактара.“ 0863    Одмах бане Талу одришио, 0864    Тако они сишли до Ћорфеза. 0865    Кад у Ћорфез ате утираше. 0866    Кад погледа Халил са ђогата, 0867    На капији чудо угледао, 0868    Он угледа до два игумана, 0869    Преко себе књиге прибацили, 0870    Отворили велике ингјиле. 0871    Позна Халил оба игумана, 0872    Јер је једно Лика Мустајбеже, 0873    А друго је стари Чејванага, 0874    А двори их арнаут Османе, 0875    У тебдилу катанском одилу. 0876    Кад погледа Халил са ђогата, 0877    Он угледа Мују на гаврану 0878    Гдје се тебдил учинио Мујо. 0879    Кад погледа гојешан Халиле, 0880    Ал пун Ћорфез лички набодица, 0881    У тебдилу каурском одилу, 0882    Тако они догјоше до куле. 0883    Када бане догје у авлију, 0884    Одмах бане у кулу изиде, 0885    И са њиме Арап Мехмедага, 0886    Изагјоше оба побратима, 0887    И са њима Арапово друштво, 0888    Оставише Талу на авлији, 0889    Да им кулу и авлију чува. 0890    Дадоше му дринову тољагу, 0891    Авлинска му претворише врата. 0892    Да видимо бана Ћорфезкога, 0893    Гдје на Турке навали ракију, 0894    Па опоји Арап Мехмедагу, 0895    И са њиме оба побратима, 0896    И са њима сву дружину редом, 0897    Сваком глава паде без узглавља, 0898    Да видимо бана Ћорфезкога, 0899    Какву хилу бане направио, 0900    Кад је бутум Турке опојио, 0901    Па он појде низ високу кулу, 0902    Да он зове уписне солдате, 0903    Да повежу Турке у одаји. 0904    Ситио се од Ћорфеза бане, 0905    Да ће њега Арап преварити, 0906    Да је са њим гојешан Халиле, 0907    И побро му Нукић Ибрахиме, 0908    Па је ћео Турке повезати, 0909    И бацити на дно у тавницу, 0910    Када бане изби на авлију 0911    Кад ал Тале стоји на авлији, 0912    У руци му дренова тољага. 0913    Бане појде да отвори врата, 0914    А Тале га у авлији викну: 0915    „Ко то ноћас по авлији хода?“ 0916    Бане ми је вако говорио: 0917    „Да не пушћам никог на капију, 0918    А дао ми дринову тољагу, 0919    Да би когод мени ударио, 0920    Да му судим дриновом тољагом.“ 0921    А викну га бане у авлији: 0922    „Ја сам Тале моје дите драго!“ 0923    А вели му Тале у авлији: 0924    „Ноћас на те овди гледајући, 0925    Није говор бана Ћорфезкога, 0926    Нећеш мене ноћас преварити, 0927    И капије ове отворити, 0928    Док те Тале добро не познаде.“ 0929    Па му Тале у авлији приде, 0930    Кад познаде бана Ћорфезкога, 0931    Удари га Тале на авлији. 0932    Како га је Тале ударио, 0933    Бана одмах земљом саставио. 0934    Не ћеде га више ударати 0935    Већ се Тале од њег повратио, 0936    Па га ето у високу кулу, 0937    У одаји Тале улазио, 0938    Кад ал спава Арап Мехмедага, 0939    И код њега оба побратима 0940    И остало Арапово друштво. 0941    Сваком Тале приде у одаји, 0942    Сваког Тале ногом ударио, 0943    И овако њима говорио: 0944    „Свак на ноге мртви сан заспали, 0945    Колико сте лакоми на пиће, 0946    Свију вас је бане напојио, 0947    Мислио је хилу учинити, 0948    Хотио је викати солдате, 0949    Да повеже васке у одаји. 0950    Бог му није дао преварити, 0951    Мало сам се томе оситио, 0952    Кад је мени сишо у авлију, 0953    А да зове уписне солдате. 0954    Ја сам њега мало дофатио, 0955    Хитимице али смртимице. 0956    Не треба му мехлем ударати, 0957    Нит му више треба устајати.“ 0958    Кад то чуше Турци у одаји, 0959    Одмах они на ноге скочише; 0960    Сваки своје уграби оружје, 0961    Сваки пуче из пушака мали. 0962    То остали чуше Удбињани, 0963    Јер су Турци Ћорфез притиснули, 0964    По кахвама и по мејханама, 0965    У тебдили каурски одили. 0966    Ко је чуо пушке у Ћорфезу, 0967    Свако одмах на ноге скочио, 0968    По Ћорфезу заметну се ларма; 0969    Грми сјева а крв се прољева, 0970    Усобице два бијела дана. 0971    Нити момци једу гурабија, 0972    Нити ати арпе угрухане. 0973    Кад им треће јутро освануло, 0974    Бег ишћеро дебела голуба, 0975    Богу гђулбе дову проучио, 0976    Јер је тама пала по Ћорфезу. 0977    Није тама што је од године, 0978    Већ од брза праха и олова. 0979    Код Бога му кабул дова била, 0980    Бог му даде вихра са планине, 0981    Па му маглу разби у крајеве. 0982    Кад полгеда Лика од голуба, 0983    Кад се пуше по Ћорфезу куле, 0984    Јер су Турци куле попалили, 0985    Добра њима срећа послужила, 0986    Па су Турци добро задобили, 0987    Поробили Ћорфез по ћенару; 0988    Поробили ватром попалили, 0989    И банову кулу поробили, 0990    Поробили па је упалили. 0991    Да видимо гојеног Халила, 0992    Он Аницу себи уграбио, 0993    А Златију побри поклонио, 0994    Своме побри Арнаут Осману. 0995    Туде Турци добро задобили, 0996    Сваком Лика право подилио. 0997    Сваком здраву један пај запао, 0998    А рањену по два запануло, 0999    Јер ће један Машину берберу. 1000    Ко погино по пет запануло, 1001    Нек’ му с’ дица хране на оџаку. 1002    Лика своје покопа шехите, 1003    А рањеним сала начинуо. 1004    Млого Лика стеко рањеника, 1005    Ал је тако од Бога сугјено, 1006    Не пита се ко је погинуо, 1007    Већ на ком је мегдан остануо. 1008    Крену Лика војском од Ћорфеза, 1009    Када Лика сиде на Удбину, 1010    Он ожени Арнаут Османа, 1011    С липом Златом Хаџи Муминаге. 1012    Оде Халил с Мујом на Кладушу, 1013    Потурчио Анђелију младу, 1014    Потурчио нићах учинио. 1015    С њоме Халил пород изродио, 1016    Шест синова и једну дивојку, 1017    Нек не жели зета за живота. 1018    Тако се је Тале избавио! 1019    Не пива се свадба ни женитба, 1020    Већ се пјева Тале из тавнице.